Milan Drašković (autorski rad)

P R V O     L I C E     J E D N I N E

---

Prizvati sliku kruga za jedan kratak susret na klupi letnjikovca,

vetrovi kad utihnu u smeru propadanja ni trag o postojanju,

snovi kad izgube moć – sred prefekture Gunma ime drugog muškarca –

čudnovati događaj uz preživele reči zauvek u sećanju.

---

Među tankim zidovima nagi pod pokrivačem grejući se nespretno,

na kamenom jastuku ljubavi letnjeg dana razoružanog tela,

broš s oblikom đurđevka, bokori azaleja k’o lenjirom mereno,

kroz tanka poeziju mala zbirka pesama – pesme s temom bejzbola.

---

Na koži dodir vetra, pod zimskom mesečinom privučen tim pesmama,

dogovoreno vreme neki znak učtivosti normalnih okolnosti,

uz poseban ustupak sasvim neplaniran spoj – dupli dejt s devojkama –

razmisliti o krugu, sred stadiona Đingu razdvojene dužnosti.

---

Zvuci alt saksofona, gimlet-koktel s votkom, hotel u Akasaki,

na stanici Jocuja žena kad želi svađu značajna reakcija,

ružnoća kao prednost, život u izobilju iza bezbrižnih maski,

priča o jednoj ženi – pozivnica za koncert, sonata Debisija.

---

Usnulo toplo mače, prelepi noćni pejzaž, vetar s vrha planine,

uz flašu kirin piva svirajući zajedno tanana solidarnost,

zagonetno pitanje, reči kao svedoci, prvo lice jednine,

utakmica bejzbola, igrač Hanšin Tigrova, odvažna ekscentričnost.

---

Sresti ga u rjokanu, majmun iz Šinagave krade imena žena,

krivica zbog odela, neformalno obučen presvučen u jukatu,

stari LP i Džoni Mičel, imetak najvredniji – imena sedam žena –

demoni što vrebaju kroz izmaglicu pare, tišina nalik blatu.

---

Trava s polja pampasa, bez dovoljno vazduha drukčiji način hoda,

psihološka priprema vreme dok ubrzava, bezimena sekira,

najružnija od žena, uz Šumanov ,,Karneval“ prava njena priroda,

znajući da je to san svirka samo za njega i tonovi klavira.

---

Krijući mrak u duši zla bića u dnu psihe opasne dinamike,

pri dubokoj tišini panorama Kobea, krovovi dizalica,

ostariš za tren oka – sve se već završilo iznad zdrave logike,

smrt dođe iznenada – sad dok nas gaze senke bez spoljašnjih ivica.

---

B I O G R A F I J A

Milan Drašković je rođen 1951. godine u Beogradu.

Po obrazovanju ekonomista.

U književnosti: prozaist, pesnik i prevodilac.

Objavio zbirke priča:

Golijat (1993)

Splin megapolisa (1996)

Priče iz budućnosti (2014).

Roman ,,Srce svetova“ –  elektronsko izdanje (Digitalna Dosada 2023)

Sa poezijom zastupljen u časopisima (Književne novine, Zlatna greda, Koraci,

Gradina, Znak sagite, Braničevo, Zvezdani kolodvor, Haiku novine ),

u više zbornika, kao i na  Internetu.

Zbirka „Soneti strepnje i tame“ (Everest Media 2022)

Elektronska zbirka „Tamni karneval“ (Digitalna Dosada 2022)

Elektronska zbirka ,,Pet akrostiha” (Digitalna Dosada 2023)

Sa engleskog prepevao stihove Edgara Alana Poa, Dilena Tomasa i Hauarda F. Lavkrafta.

Živi na Novom Beogradu.