Dan za danom
Zajedno bit ćemo…
Sigurno i polako.
Nakon svega…
Uspona , padova,
planina i brijega.
Trebam te…
Tako silno, tako jako…
Uz tebe sve je dobro, sve je lako.
Oaza si mira, u lavini nemira.
Kao pustinja vodu čekam te…
Kao školjka biser nedam te…
Čvrsto te čuvam u sebi, da izgubila te nikad nebi.
Kao najljepši cvijet ,
žuti suncokret okrenut prema suncu, gledam te ravno u oči.
Pitam se da li ću ikad bez tebe moći.
Dva smaragda blistaju u očima tvojim …
Grliš me i više ničeg se ne bojim…
Znam da postojim i volim.
Ruke su tvoje sigurna luka
što treba mi sada i nikad u meni ne umire nada da sretni bit ćemo mi.
Kao noć zvijezdu jedva čekat ćes me ti.
Čvrsto grlit ćes me…
Zorom ranom
i dan za danom…
***
Sama…
Oko mene tama.
Budim se ove noći
I ponovno sklapam oči.
Al’ uzalud mi trud ,ko da više neznam kud…
U meni tjeskoba i praznina…
U oku caklina, spavat više ne mogu,
al’ umor samnom vlada…
U sebi pomolim se Bogu i pojavi se usnula nada.
Još sve moguće je …
Još sam lijepa i mlada .
I sanjam, sanjam tada.
Sve oko mene je sivo, u sobi ovoj bez zraka…
Nešto me guši i ko da sve se ruši.
Najednom odnekud dopire svjetlost…
Izlazim iz gorčine i mraka.
Svježina se stvara i novu stranicu otvara.
Sapphoart-časopis za poeziju ISSN 2584-3974 